Početak gradnje magistralnog gasovoda Južni tok trebalo bi da počne u decembru ove godine kako je i predviđeno akcionim planom koji je „Gasprom” potpisao sa srpskim partnerima. Prve količine gasa trebalo bi da budu isporučene 2016. godine. Realizacija projekta se odvija po planu i odluka da će Južni tok biti izgrađen u Srbiji više se ne dovodi u pitanje. Odluka je konačna. O mehanizmu finansiranja deonice kroz našu zemlju još se razgovara, ali ni odgovori na to pitanje nisu nepoznati. Od kada je „Srbijagas” zatražio investitore za ovaj projekat, ovaj gasni gigant je ponudio da finansira izgradnju gasovoda kroz Srbiju u vrednosti od 1,7 milijardi evra. Te pare bi Rusima bile vraćene od prihoda dobijenih od tranzitnih taksi kada počnu da pristižu.
Početak gradnje magistralnog gasovoda Južni tok trebalo bi da počne u decembru ove godine kako je i predviđeno akcionim planom koji je „Gasprom” potpisao sa srpskim partnerima. Prve količine gasa trebalo bi da budu isporučene 2016. godine, potvrdili su juče „Politici” u sedištu ove ruske kompanije u Moskvi.
Prema tome, dodaju u odgovorima dobijenim elektronskom poštom, realizacija projekta se odvija po planu i odluka da će Južni tok biti izgrađen u Srbiji više se ne dovodi u pitanje. Odluka je konačna. O mehanizmu finansiranja deonice kroz našu zemlju još se razgovara, ali ni odgovori na to pitanje nisu nepoznati.
Od kada je, objašnjavaju u ruskom „Gaspromu”, „Srbijagas” zatražio investitore za ovaj projekat, ovaj gasni gigant je ponudio da finansira izgradnju gasovoda kroz Srbiju u vrednosti od 1,7 milijardi evra. Te pare bi Rusima bile vraćene od prihoda dobijenih od tranzitnih taksi kada počnu da pristižu.
Upitani, da li to znači da će u slučaju da Srbija ne bude imala para da plati gradnju, biti povećano učešće ruske strane u srpskom delu gasovoda, u „Gaspromu” kažu, da takva ponuda neće uticati na sporazume, niti na akcioni plan koji se već sprovodi. Podelom udela u kompaniji „Južni tok” Srbija ima 49, a „Gasprom” 51 odsto, kako je i predviđeno međudržavnim ugovorom.
Na pitanje da li je firma za gradnju Južnog toka Srbija registrovana u Švajcarskoj kako bi se lakše iznosile pare uz Srbije, kako se često spekuliše u javnosti, u „Gaspromu” objašnjavaju, da je međudržavni sporazum Rusije i Srbije sadržao mogućnost izbora gde će se registrovati zajednička deoničarska kompanija.
U „Gaspromu” objašnjavaju da ne postoji ništa neobično u tome što je Švajcarska odabrana za registraciju zajedničkog preduzeća koje treba da upravlja ovim panevropskim infrastrukturnim projektom bez presedana. Stabilno pravno i zakonodavno okruženje u Švajcarskoj obezbeđuje garancije investitorima i omogućava operativnu nezavisnost, ističu u ovoj gasnoj kompaniji.
U „Gaspromu” kažu da nisu uočili probleme koji bi mogli da uspore ili obustave gradnju Južnog toka kroz Srbiju, pa ni to što se ne kreće u restrukturiranje javnog preduzeća „Srbijagas” s kojim grade ovaj gasovod.
Što se tiče restrukturiranja „Srbijagasa”, kažu, da je to interni problem Srbije u koji se „Gasprom” ne meša. Izvesno je samo da to sigurno ne ugrožava odnos sa srpskim partnerima, niti napredak Južnog toka.
Projekat bez obzira na sve ide prema planu i sve se čini da se na vreme startuje kako s gradnjom srpskog dela, tako i ostatka gasovoda kako na obali tako i pod vodom. Kompanija odgovorna za obalski deo gasovoda nedavno je dobila odobrenje detaljnog rasporeda izgradnje, a odobren je i dugoročni budžet kompanije. Potvrđeno je i da će linija po dnu Crnog mora biti puštena u rad pre kraja 2015. godine.
Na pitanje da li se sa srpskom stranom razgovora da „Srbijagas” postane ravnopravan vlasnik u „Jugorosgasu”, odnosno da se Srbiji vrati 25 odsto udela u ovom preduzeću preko kog se kupuje gas u Srbiji, u „Gaspromu” kažu, da nisu u poziciji da komentarišu dešavanja u Srbiji.